Šta raditi kada...

Kontam da svi mi imamo neke svoje živote.

Svakog jutra se budimo sa nekim ciljem u glavi, nekud žurimo, nešto radimo, stalno smo u nekoj frci i trci sa vremenom. Upoznajemo nove ljude, nekih starih se sve ređe sećamo, gubimo kontakt sa njima.

Ali kladim se da se makar nekom od vas desilo da ste se setili neke osobe koja vam je mnogo značila, ili vam još uvek mnogo znači, i neko vreme ne prestajete da mislite na tu osobu. Kako se osećate u tim danima, trenutcima... o cemu razmišljate?
Da li nastavljate sa brzim tempom života, ili vas to malo usporava, budi neku nostalgičnost u vama, tera vas da se čudno osećate?


Ko me je skontao neka piše, a ko nije, bolje ni da se ne trudi....

..